LSV traži „leks specijalis” za Vojvodinu

Ako bi zakon o prenošenju nadležnosti dobio status specijalnog, zakoni koje bi ubuduće donosila Skupština Srbije ne bi mogli da menjaju odredbe statuta pokrajine

Politički savet Lige socijaldemokrata Vojvodine zatražio je juče da zakon o prenošenju nadležnosti Vojvodini, koji Skupština Srbije treba da usvoji zajedno sa pokrajinskim statutom, dobije status specijalnog zakona. Ovakav zahtev upućen je, objašnjavaju u toj stranci, kako se ne bi dogodilo da se budućim republičkim zakonima menjaju odredbe Statuta AP Vojvodine.

Portparol LSV-a Aleksandra Jerkov navodi da „zbog jedne nesrećne formulacije u Ustavu Srbije po kojoj nadležnosti Vojvodine moraju biti u skladu sa Ustavom i zakonima, postoji opasnost da svaki naredni zakon koji donese Skupština Srbije derogira zakon o nadležnostima, a time i sam statut Vojvodine”. Ukoliko bi, međutim, ovaj zakon bio specijalan, drugim zakonima ne bi moglo da se zadire u ono što je njime regulisano.

Zahtev LSV-a stigao je dva dana posle izjave predsednika Srbije i Demokratske stranke Borisa Tadića da Vojvodina, usvajanjem statuta i zakona o nadležnostima, neće dobiti zakonodavnu i sudsku vlast, ali da će biti poštovano to što po Ustavu ima pravo na izvršnu vlast.

Pitanje ovlašćenja pokrajine, kada je reč o sudskoj i, naročito zakonodavnoj vlasti, najčešći je predmet sporenja među političkim strankama od samog početka izrade statuta. Dok su se predstavnici Lige socijaldemokrata Vojvodine, Saveza vojvođanskih Mađara i Liberalno-demokratske partije od početka zalagali za široku autonomiju pokrajine koja podrazumeva i izvršnu, sudsku i zakonodavnu vlast, predstavnici vojvođanske opozicije (DSS, SRS) neprekidno su ukazivali da bi pokrajina sa zakonodavnom i sudskom vlašću dobila elemente državnosti. Po njima, Vojvodini je zakonodavna nadležnost data odredbom da pokrajinska skupština može da donosi odluke sa snagom zakona na svojoj teritoriji. Milorad Mirčić, šef poslaničke grupe Srpske radikalne stranke u Skupštini Vojvodine, ističe da baš zbog toga i Tadićeva tvrdnja da Vojvodina neće imati zakonodavnu i sudsku vlast, nema uporište u tekstu njenog statuta. „Ovim statutom ne može se govoriti o samostalnoj sudskoj vlasti u pokrajini, ali ako se sada Vojvodini dopusti zakonodavna vlast, onda će jednog dana tražiti i samostalnu sudsku vlast”, kaže Mirčić.

Ocene slične Mirčićevoj iznose i predstavnici DSS-a koji tvrde da je statut, između ostalog, i zbog ovog rešenja protivustavan, a Srpska napredna stranka najavila je da će tražiti da se o tom aktu izjasni Ustavni sud.

U LDP-u, međutim, najavljuju da u republičkom parlamentu neće podržati statut i prateći zakon upravo zato što Vojvodini ne obezbeđuje zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast.

Da će Vojvodina statutom dobiti samo izvršnu vlast smatraju i u LSV-u i u SVM-u, gde navode da su u toku izrade statuta odustali od svojih prvobitnih zahteva, jer izlaze iz okvira Ustava Srbije. Aleksandra Jerkov kaže da Ustav Srbije Vojvodini ne daje mogućnost da ima ni zakonodavnu ni sudsku vlast. „To i jeste naša osnovna zamerka na statut da Vojvodini daje onoliku autonomiju koliko to dozvoljava Ustav, što je prema našem mišljenju nedovoljno. To da će Vojvodina imati sudsku vlast tvrde oni koji žele da govoreći o separatizmu i otcepljenju Vojvodine prikriju stvarne probleme građana pokrajine. To što će Vojvodina, prema novom statutu, imati pravo da predlaže sudije na svojoj teritoriji, a to ima svaki evropski region. Mnogi evropski regioni imaju i više od toga.”

Balint Pastor (SVM), šef poslaničke grupe manjina u Skupštini Srbije, objašnjava, takođe, da pokrajina nema ni sudsku ni zakonodavnu vlast. Po njegovom mišljenju, ono što reguliše sporna odredba ne može da se podvede pod zakonodavnu vlast jer je na drugom mestu u statutu izričito navedeno da pokrajina ima normativnu, a ne zakonodavnu nadležnost. Osim toga, jasno piše i da sve odluke koje donosi vojvođanski parlament moraju biti u skladu sa zakonima koje usvaja republička skupština.

(Politika)